Filum Nematoda

U ovaj filum je uključeno oko 80.000 vrsta od kojih veliki broj vodi parazitski način života. Slobodne životne forme naseljavaju vodene ekosisteme i vlažnu zemlju. Obično su manjih dimenzija. Imaju izduženo tanko i oblo telo. Veličina im se kreće od par milimetara do nekoliko desetina centimetara. Kod njih je teško razlikovati prednji i zadnji deo tela, a takođe leđnu i trbušnu stranu tela. Telesni zid ovih životinja je izgrađen od kutikule, ektodermalnog sloja ćelija i uzdužnih mišića. Kutikula je slojevita i propustljiva za vodu. Daje čvrstinu telu i štiti od mehaničkih i hemijskih povreda. Ispod mišića se nalazi crevo koje je sa telesnim zidom spojeno samo kod usnog i analnog otvora. Crevo je obloženo tečnost pseudoceloma. U telesnoj duplji se takođe nalazi polni i odvodni sistem. Krvni i respiratorni sistem odsustvuje, a aerobni predstavnici kiseonik uzimaju celom površinom tela. Parazitske vrste žive u anaerobnim uslovima. Nervni sistem je vrpčastog tipa. Složeniji je nego kod pljosnatih crva i sa većom tendencijom formiranja ganglija. Sistem za izlučivanje se javlja u vidu cevčica poreklom od žlezdanih ćelija. Valjkasti crvi su gonohoristi. U razviću nemaju larveni stupanj. Filum Nematoda možemo podeliti na pet klasa:

1. klasa Trichocephalidea

2. Klasa Triplonchidea

3. Klasa Monhysteridea

4. Klasa Chromadoridea

5. Klasa Secernentea

Filum Nematomorpha

U okviru ovog filuma se nalazi oko 330 vrsta koje kao adulti žive slobodno u vodi ili vlažnoj zemlji, a kao larve parazitski u telu zglavkara. Većina vrsta naseljava slatke vode, a samo mali broj vrsta je nalaženo u morskim ekosistemima. Telo odreslih jedinki je cilindrično, veoma usko, najčešće prečnika oko 1 milimetar i dugo od nekoliko centimetara do 1,5 metar. Na prednjem delu tela se razlikuje beličasta zona koja se naziva kalota. U centru kalote se nalazi usni otvor, a iza nje se nalazi pigmentni prsten koji je najčešće crn. Ostatak tela je različito obojen. Analni otvor se nalazi na zadnjem delu tela koji je režnjevit. Na površini tela se nalazi višeslojna kutikula koju luči epidermis. Zahvaljujući muskulaturi i pseudocelomskoj tečnosti ovi organizmi se kreću zmijolikim pokretima. Pseudocelom je prilično redukovan i njegovo mesto zauzima parenhim. Kod odraslih jedinki crevni sistem je potpuno nefunkcionalan jer se ne hrane. Nervni sistem je vrpčast, a polni gonohoristički. U okviru filuma Nematomorpha se razlikuju dve klase:

1. Klasa Gordioidea

2. Klasa Nectonematoidea

Filum Arthropoda

Ovaj razdeo predstavlja neuporedivo najmnogobrojniju i najraznovrsniju grupu životinja današnjeg doba. Imaju telo bilateralne simetrije koje se karakteriše spoljašnjom heteronomnom segmentacijom i delimično redukovanom unutrašnjom segmentacijom. Naseljavaju sve vodene i kopnene biotope na svim geografskim širinama. Telo im je podeljeno na tri regiona – glavu, toraks i abdomen. U nekim slučajevima dolazi do spajanja glavenogrudnog dela u cefalotoraks ili spoljašnjeg redukovanja segmentacije abdomena. Jedna od najistaknutijih osobina je prisustvo člankovitih, pokretno zglobljenih ekstremiteta. Na površini tela se nalazi zaštitni omotač hitinske prirode koji je presvučen nežnim i tankim voštanim slojem koji ima funkciju zaštite suvozemnih predstavnika od gubitka vode. Hitinski sloj se u toku života više puta obnavlja u obliku periodičnog presvlačenja. Krvni sistem je otvorenog tipa, a dorzalni krvni sud ima sposobnost kontrakcije i obavlja ulogu srca. Nervni sistem je građen od centralnog, simpatičkog i perifernog dela. Centralni nervni sistem je lestvičast. Crevni sistem je diferenciran na prednje, srednje i zadnje crevo. Muskulatura je poprečno-prugasta, diferencirana u snopove koji se vezuju za kutikulu. Telesna duplja je miksocel koji nastaje spajanjem celomskih meškova. Respiratorni sistem je raznovrstan u morfološkom i funkcionalnom pogledu. Ekskretorni sistem je građen od izmenjenih metanefridija, kožnih pluća ili Malpigijevih sudova. Polni sistem je kod ogromne većine gonohoristički, a samo kod nekih rakova je hermafroditan. Razdeo zglavkara možemo podeliti na šest podrazdela:

1. Podfilum Trilobitomorpha

2. Podrazdeofilum Chelicerata

3. Podfilum Myriapoda

4. Podfilum Hexapoda

5. Podfilum Protura

6. Podfilum Crustaceae

Podfilum Trilobitomorpha

Ova grupa zglavkara je predstavljena izumrlim vrstama koje su naseljavale morske ekosisteme. Do danas su sačuvani brojni fosilni ostaci na osnovu kojih se baziraju sva današnja znanja o ovim životinjama. Najstariji fosili su pronađeni na tlu Australije. Potiču iz perioda Proterozoika i njihova starost se procenjuje na milijardu godina. Pre oko 600 miliona godina, odnosno u periodu gornjeg Kambrijuma su doživeli procvat i tada su dominirali u morima gde su u ekološkom pogledu imali sličnu ulogu kao danas rakovi. U gornjem Permu su potpuno izumrli. Telo im je diferencirano na glavu, toraks i pigidijum. Oblik tela većine vrsta je elipsoidan. Uglavnom im se dužina kretala između 3 i 10 centimetara, mada su nađene i vrste čije su dimenzije dostizale 80 centimetara. Dorzalna strana tela je ispupčena i dvema uzdužnim brazdama izdeljena na središnji izdignuti deo i dva bočna. O anatomiji ovih životinja se malo zna, ali se predpostavlja da ima iste karakteristike kao i ostali zglavkari. Zna se da im je polni sistem bio gonohoristički i da su imali složeno razviće preko nekoliko stupnjeva larvi. U okviru podfiluma Trilobitomorpha se izdvajaju sledeći redovi:

1. Red Agnostida

2. Red Redlichiida

3. Red Corynexochida

4. Red Odontopleurida

5. Red Lichida

6. Red Phacopida

7. Red Proetida

8. Red Asaphida

9. Red Ptychopriida

10. Red Harpetida

11. Red Nektaspida

Podfilum Chelicerata

Telo ovih životinja je najčešće podeljeno na dva regiona – glavenogrudni i trbušni. Glavenogrudni region je najčešće nesegmentisan i na njemu se nalazi šest pari ekstremiteta – kratke helicere, duži pedipalpi i četiri para nogu za kretanje. Paukoliki zglavkari imaju najizrazitiju karakteristiku prisustvo helicera. Kod različitih grupa su modifikovane za hvatanje plena, parenje ili nadražljivost. Pedipalpi uglavnom imaju čulnu ulogu, ali mogu da služe i za hvatanje i pridržavanje plena ili za vreme parenja. Predstavnici ove grupe nemaju antene. Kod najvećeg broja vrsta ekstremiteti na trbušnom regionu su redukovani ili jako modifikovani i nikada ne služe za kretanje. Obično su grabljive životinje koje se hrane drugim sitnim beskičmenjacima. Kao organi za izlučivanje služe izmenjene metanefridije ili Malpigijevi sudovi. Vodeni predstavnici dišu pomoću škrga, a terestični pomoću listolikih pluća ili traheja. Čulni organi su raznovrsni. Najveći broj vrsta poseduje gonohoristički polni sistem, a polne žlezde su smeštene u trbušnom regionu. Mnogi polažu jaja, a neki rađaju žive mlade. Po pravilu nemaju larveni stupanj. Podfilum Chelicerata obuhvata tri klase:

1. Klasa Merostomata

2. Klasa Pycnogonida

3. Klasa Arachnida

Podfilum Myriapoda

Predstavnici podfiluma stonoga se odlikuju uniformnom segmentacijom, a telo im se sastoji od glave i trupa. Poseduju jedan par antena koje im služe kao čulo dodira i mirisa. Na glavi se nalaze još mandibule i dva para maksila, koje imaju ulogu u ishrani i služe za sitnjenje i pridržavanje hrane. Najveći broj vrsta poseduje oči koje su smeštene na bokovima glave i javljaju se u obliku očnih jamica. Samo pojedini grabljivi predstavnici imaju veće grupe očiju koje su toliko približene da podsećaju na složene oči. Broj trupnih segmenata varira u širokim granicama, a na svakom segmentu osim na poslednjem se nalazi po jedan ili dva para jednogranih ekstremiteta. Kod grabljivih vrsta prvi par nogu je uvećan , kukasto povijen i služi za hvatanje i ubijanje plena.. U njihovoj osnovi se nalazi otrovna žlezda koja se otvara na vrhu kukice, a otrov može biti veoma jak. U telesnom zidu se nalazi veliki broj žlezda koje luče različite mirisne materije i one imaju zaštitnu ulogu jer svojim neprijatnim mirisom teraju neprijatelje. Neke stonoge se hrane trulim lišćem, biljnim otpacima, trulim drvećem ili insektima. Ekskretorni organi su Malpigijevi sudovi, a disanje se obavlja preko traheja. Nervni sistem je lestvičast, a u svakom segmentu se nalazi po jedan par ganglija. Transportni sistem je otvorenog tipa, a polni gonohoristički. Isključivo naseljavaju suvozemna staništa. To su uglavnom noćne životinje koje izbegavaju dnevnu svetlost.

Podfilum Myriapoda se deli na pet klasa:

1. Klasa Chilopoda

2. Klasa Diplopoda

3. Klasa Pauropoda

4. Klasa Symphyla

5. Klasa Arthropleuridea

Klasa Gordioidea

Predstavnici filuma Nematomorpha koji se svrstavaju u ovu klasu naseljavaju slatkovodne ekosisteme ili vlažno zemljište. Karakterišu se prisustvom samo ventralnog hipodermalnog zadebljanja i pseudocelomom koji je dosta redukovan. Larve žive kao paraziti u telu insekata iz grupe Orthoptera. Ova klasa obuhvata oko 320 vrsta koje su klasifikovane u dve familije:

1. Familija Gordiidae

2. Familija Chordodidae

Klasa Nectonematoidea

U ovu klasu filuma Nematomorpha se grupišu predstavnici koji naseljavaju morske ekosisteme. Odrasle jedinke se karakterišu po prisustvu dva hipodermalna zadebljanja i dobro razvijenim pseudocelomom. Crevo im je potpuno redukovano, a larve se najčešće razvijaju u telu dekapodnih rakova, mada su nalažene u telu drugih beskičmenjaka među kojima su mekušci i člankoviti crvi. U okviru klase se nalazi samo rod Nectonema sa četiri vrste.

Klasa Calcarea

U ovu klasu sunđera se grupišu predstavnici koje karakteriše skelet izgrađen od kalcijum-karbonatnih iglica. Iglice su najčešće pojedinačne, a kod malog broja vrsta obrazuju mrežast skelet. Skeletne iglice često formiraju venac oko izlaznog otvora. Telesni zid je po tipu celularan. Naime, postoji ćelijska organizacija i nekoliko različitih tipova ćelija kao što su pinakocite, porocite, hoanocite i ameboidne ćelije. Mogu biti građe askon, sikon ili leukon tipa. Neki su radijalne simetrije, a veliki broj vrsta se karakteriše asimetričnim telom. Veličina tela im dosta varira, ali se može reći da su to mali sunđeri. Naime, dimenzije im se kreću u rasponu od nekoliko milimetara pa do 15 centimetara, a ređe i do 30 centimetara. Forma i boja tela im takođe dosta variraju. Naseljavaju isključivo morske ekosisteme. Obično se nalaze na manjim dubinama. Žive pojedinačno ili grade kolonije. Kolonije predstavljaju grupe koje gradi po nekoliko jedinki koje su sojene bazalnim krajevima. Do danas je opisano oko 400 vrsta. Klasa Calcarea se deli na dve podklase:

1. Podklasa Calcinea

2. Podklasa Calcaronea

Klasa Archiannelida

U ovu klasu člankovitih crva se grupiše mali broj vrsta koje naseljavaju priobalne delove morskih ekosistema, brakčatih ili slatkih voda. Najveći broj do sada poznatih vrsta živi u intersticijalu. Dimenzije ovih životinja se obično kreću izmeću 1 milimetra i 1 centimetra, a retko dostižu dužino do 10 centimetara. Forma tela je crvolika. Na površini tela se nalazi epitel koji je obično cilijaran. Naime, cilije grade pojaseve po površini tela. Mišićni sistem je slabo razvijen, a broj telesnih segmenata je oligomeran, odnosno varira od pet do dvadeset. Telesna organizacija ovih organizama je dosta slična onoj koja karakteriše mnogočekinjaste crve. Međutim, parapode i hete su dosta redukovane ili ih uopšte nema. Neke vrste nemaju krvni sistem, a kod onih koji ga poseduju jednostavno je građen, odnosno slabo razvijen. Nervni sistem je kao i kod ostalih člankovitih crva ventralno položen. Nalazi se u epidermisu i sastoji se od moždane ganglije i nervnih vrpci sa naznakama ganglija. Ekskretorni organi su segmentalno raspoređeni. Kod većine vrsta ovaj sistem je predstavljen protonefridijama, a kod manjeg broja metanefridijama. Prema mišljenju većine zoologa, ova grupa člankovitih crva je najprimitivnija jer se njeni predstavnici karakterišu izuzetno jednostavnom građom. Autori koji zastupaju mišljenje da ovo nije najprimitivnija grupa njihovu jednostavnost građe objašnjavaju kao sekundarno stanje nastalo kao rezultat načina života i nanizma. Međutim, ovi organizmi nisu postali tako primitivni i jednostavni regresivnim putem, jer se slične pojave nalaze i kod predstavnika klase Polychaeta. U okviru ove klase se izdvajaju sledeće familije:

1. Familija Dinophilidae

2. Familija Protodrilidae

3. Familija Polygordidae

4. Familija Saccocirridae

5. Familija Nerilidae