Klasa Nectonematoidea

U ovu klasu filuma Nematomorpha se grupišu predstavnici koji naseljavaju morske ekosisteme. Odrasle jedinke se karakterišu po prisustvu dva hipodermalna zadebljanja i dobro razvijenim pseudocelomom. Crevo im je potpuno redukovano, a larve se najčešće razvijaju u telu dekapodnih rakova, mada su nalažene u telu drugih beskičmenjaka među kojima su mekušci i člankoviti crvi. U okviru klase se nalazi samo rod Nectonema sa četiri vrste.

Advertisements

Klasa Calcarea

U ovu klasu sunđera se grupišu predstavnici koje karakteriše skelet izgrađen od kalcijum-karbonatnih iglica. Iglice su najčešće pojedinačne, a kod malog broja vrsta obrazuju mrežast skelet. Skeletne iglice često formiraju venac oko izlaznog otvora. Telesni zid je po tipu celularan. Naime, postoji ćelijska organizacija i nekoliko različitih tipova ćelija kao što su pinakocite, porocite, hoanocite i ameboidne ćelije. Mogu biti građe askon, sikon ili leukon tipa. Neki su radijalne simetrije, a veliki broj vrsta se karakteriše asimetričnim telom. Veličina tela im dosta varira, ali se može reći da su to mali sunđeri. Naime, dimenzije im se kreću u rasponu od nekoliko milimetara pa do 15 centimetara, a ređe i do 30 centimetara. Forma i boja tela im takođe dosta variraju. Naseljavaju isključivo morske ekosisteme. Obično se nalaze na manjim dubinama. Žive pojedinačno ili grade kolonije. Kolonije predstavljaju grupe koje gradi po nekoliko jedinki koje su sojene bazalnim krajevima. Do danas je opisano oko 400 vrsta. Klasa Calcarea se deli na dve podklase:

1. Podklasa Calcinea

2. Podklasa Calcaronea

Klasa Archiannelida

U ovu klasu člankovitih crva se grupiše mali broj vrsta koje naseljavaju priobalne delove morskih ekosistema, brakčatih ili slatkih voda. Najveći broj do sada poznatih vrsta živi u intersticijalu. Dimenzije ovih životinja se obično kreću izmeću 1 milimetra i 1 centimetra, a retko dostižu dužino do 10 centimetara. Forma tela je crvolika. Na površini tela se nalazi epitel koji je obično cilijaran. Naime, cilije grade pojaseve po površini tela. Mišićni sistem je slabo razvijen, a broj telesnih segmenata je oligomeran, odnosno varira od pet do dvadeset. Telesna organizacija ovih organizama je dosta slična onoj koja karakteriše mnogočekinjaste crve. Međutim, parapode i hete su dosta redukovane ili ih uopšte nema. Neke vrste nemaju krvni sistem, a kod onih koji ga poseduju jednostavno je građen, odnosno slabo razvijen. Nervni sistem je kao i kod ostalih člankovitih crva ventralno položen. Nalazi se u epidermisu i sastoji se od moždane ganglije i nervnih vrpci sa naznakama ganglija. Ekskretorni organi su segmentalno raspoređeni. Kod većine vrsta ovaj sistem je predstavljen protonefridijama, a kod manjeg broja metanefridijama. Prema mišljenju većine zoologa, ova grupa člankovitih crva je najprimitivnija jer se njeni predstavnici karakterišu izuzetno jednostavnom građom. Autori koji zastupaju mišljenje da ovo nije najprimitivnija grupa njihovu jednostavnost građe objašnjavaju kao sekundarno stanje nastalo kao rezultat načina života i nanizma. Međutim, ovi organizmi nisu postali tako primitivni i jednostavni regresivnim putem, jer se slične pojave nalaze i kod predstavnika klase Polychaeta. U okviru ove klase se izdvajaju sledeće familije:

1. Familija Dinophilidae

2. Familija Protodrilidae

3. Familija Polygordidae

4. Familija Saccocirridae

5. Familija Nerilidae

Klasa Branchiobdelidae

U ovu klasu člankovitih crva se grupiše oko 150 vrsta. Sistematsko mesto ove grupe je diskutabilno. Naime, pojedini autori smatraju da se radi o pijavicama, a drugi da su to maločekinjasti crvi. Treći pak ovu grupu izdvajaju u zasebnu klasu u okviru filuma Annelida. To su parazitske ili komensalske životinje koje žive na telu slatkovodnih rakova. Obično se karakterišu malim dimenzijama tela koje se kreću do 1 centimetra. Telo im je izgrađeno od malog broja segmenata. Najčešće ih ima 17, ali kod nekih vrsta dolazi do fuzije pojedinih segmenata, pa te vrste imaju manji broj. Nemaju hete. Životni ciklus, ekologija i fiziologija ovih životinja je slabo proučena.

U okviru ove klase se razlikuje pet familija:

1. Familija Branchiobdellidae

2. Familija Bdellodrilidae

3. Familija Cambarincolidae

4. Familija Caridinophilidae

5. Familija Xironodrilidae

Klasa Polychaeta

Forma tela mnogočekinjastih crva je obično izdužena, a ređe kratka i zdepasta. Veličina im varira od jednog milimetra do tri metra, ali dužina najvećeg broja vrsta se kreće između 5 i 10 centimetara. Broj telesnih segmenata je različit. Kod primitivnijih vrsta koje slobodno žive telesni segmenti su jednake, dok su kod onih koje žive unutar kućica pojedini segmenti se međusobno razlikuju. Na telu ovih crva možemo razlikovati tri regiona – glava, trup i repni region. U glavenom regionu su smeštena čula vida, mirisa i antene koje imaju čulo dodira, kao i palpi koji mogu da služe za lov ili disanje. Parapodije mogu biti dvograne, a svaka grana nosi po jedan snopić čekinja koje imaju ulogu u kretanju. Kretanje se izvodi na taj način što se parapodije pomeraju prema napred i nazad, a čekinje se odupiru o neravnine na podlozi. Obično se pokretni predstavnici hrane krupnijim beskičmenjacima koje aktivno love, a sesilni se hrane organskim česticama ili sitnim životinjama koje sakupljaju, cede i filtriraju iz vode. Disanje se kod pojedinih obavlja površinom celog tela, kod drugih preko parapodija, a kod trećih pomoću razgranatih škrga. Polni sistem je gonohoristički, a polni organi su smešteni samo u određenim segmentima tela. Najveći broj vrsta ove klase naseljava morske ekosisteme, a manji broj živi u slatkoj vodi ili u vlažnom zemljištu. U okviru klase Polychaeta možemo razlikovati sledeće podklase:

1. Podklasa Aphaneura

2. Podklasa Psammodriliata

3. Podklasa Parergodriliata

4. Podklasa Scolecida

5. Podklasa Palpata

U ovaj filum životinja se grupiše oko 170 vrsta. Naseljavaju morske ekosisteme, a nađene su u svim okeanima. Žive od plićaka do dubine od oko 3000 metara. Najveći broj vrsta živi kao ektokomensali na telu morskih krinova, a manji broj vrsta su ektopoaraziti morskih krinova ili endoparaziti morskih zvezda i morskih zmijuljica. Filogenetsko mesto u okviru carstva životinja do danas nije razjašnjeno, pa zbog toga se ova grupa razmatra u literaturi kao zaseban razdeo, klasa u okviru člankovitih crva ili kao red u okviru klase mnogočekinjastih crva. Karakterišu se kratkim, spljoštenim telom bez jasne segmentacije, a glava nije izražena. Ždrelo se izbacuje kroz otvor koji se nalazi na prednjoj strani tela. Pored otvora, na prednjem delu se nalaze i pet pari kratkih parapodija. Površina tela je prekrivena trepljastim epitelom. Samo na nekim delovima treplje su redukovane. Crevo se karakteriše prisustvom divertikuluma. Hrane se sisanjem telesnih tečnosti domaćina. Polni sistem je gonohoristički, a razviće se obavlja preko larve trohofore koja je jako slična onoj koja karakteriše predstavnike klase Polychaeta. Pojedini zoolozi smatraju da su razlike između vrsta grupe Myzostomida i ostalih mnogočekinjastih crva nastale usled parazitskog načina života formi ovog razdela. Drugi pak smatraju da je grupa Myzostomida srodnija sa razdelom Platyhelminthes. Filum obuhvata dva reda:

1. Red Proboscidea

2. Red Pharyngidea

Klasa Anthozoa

Predstavnici ove klase žarnjaka naseljavaju samo morske ekosisteme. Imaju samo polipoidnu formu, solitarnu ili kolonijalnu, koja na prvi pogled liči na cvet. Telo im je cilindričnog oblika, radijalne simetrije sa naznakama bilateralne. Usnim otvor je u obliku pukotine oko koje se nalazi venac pipaka. Smešten na slobodnom kraju i nastavlja se na gastrovaskularnu duplju. Mezogleja je dosta složena, a u njenoj izgradnji učestvuje veliki broj ćelija. Ždrelo se diferencira kao invaginacija telesnog zida u gastrovaskularnu duplju. Kod najvećeg broja predstavnika je diferenciran spoljašnji i unutrašnji skelet. Vrste koje solitarno žive nemaju skelet. Skelet je najčešće izgrađen od kalcijum-karbonata, a u manjem broju slučajeva od rožne materije. Pojedini korali u skeletu sadrže prilične količine joda. U okviru klase se izdvajaju dve podklase:

1. Podklasa Octocorallia

2. Podklasa Hexacorallia